Rast BDP u 2013. godini, koji je
rezultat investicija u periodu 2008-2011 (FIAT, NIS i dr.) velikom brzinom se
topi i u 2014. godini očekuje se stagnacija. U prvih šest meseci procenjeni pad
BDP je oko 1%, ali ako se nastavi ovim tempom, pad će do kraja godine biti
mnogo veći. Istovremeno, u pvih sedam meseci 2014. godine pada i industrijska proizvodnja za 3,2% u odnosu na isti period prošle godine. Očigledno je da bez investicija u narednom periodu, a sa rastućim trendom
zaduživanja, Srbija će uz pad BDP-a imati dodatni pad standarda građana u 2014.
godini. Dodatno, najavljeno smanjenje plata i penzija dovešće do
pada domaće tražnje, pa će to uticati još više na pad BDP ove
i sledeće godine. Pošto očigledno neće biti stvorene osnove za
rast u narednoj godini, to će dodatno ograničiti mogućnosti Srbije da
izađe iz krize.
Investicije su u prethodne dve godine gotovo
zaustavljene. Nestabilna politička situacija u proteklom periodu (treća Vlada
od 2012 godine!), povećanje poreskih stopa i ukidanje podsticaja za investitore
(blokada SIEPA, ukidanje poreskog kredita za porez na dobit i dr.) doprineli su
da investicije padnu na rekordno nizak nivo. U 2012. godini su one iznosile
svega 240 miliona evra, a u 2013. godini oko 770
miliona evra. Ni ova godina ne obećava. U prva četiri meseca 2014. godine svega
200 miliona evra, čak 8% manje nego u istom (i
veoma lošem) periodu prošle godine. Međutim, NBS u maju iznenada menja metodologiju i u SDI uključuje još neke makro
veličine (kao, na primer, reinvestiranu dobit i međukompanijske
kredite), tako da podaci sada nisu uporedivi na mesečnom nivou. U svakom
slučaju, činjenica je da su investicije na veoma niskom nivou u odnosu na
period pre 2012. godine.
Javni dug nezaustavljivo i brzo raste. U periodu jul
2012-septembar 2014. godine porastao je za čak 6,4 milijarde evra te su samim tim
porasle i otplate kamata po osnovu tog duga. Međutim, u to nisu uključene obaveze koje
država treba da preuzme od bivšeg JAT, zatim Srbijagas, Petrohemija i druga
preduzeća u restrukturiranju, kao ni mnogi drugi skriveni dugovi.
Istovremeno je smanjena ročnost kredita kojima se finansira budžetski deficit
što se vidi po velikom rastu sredstava za otplatu kamata, dok istovremeno ne
raste otplata glavnice. Prosečna ročnost državnih hatrija je sa 20 meseci do
jula 2012. godine, smanjena na 16 meseci u prethodnih godinu dana. Otplate
kamata rastu čak 41% u 2013. u odnosu na godinu ranije, i preko 30% u prvih sedam meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne.
Razlog tome je, dakle, veliki rast javnog duga u prethodne dve godine. Prema
sadašnjem budžetu za 2014. godinu potrebno je još oko 1,5 mlrd evra dodatnog
zaduženja kako bi se pokrili svi rashodi i izmirile obaveze po osnovu kredita.
Verovatno će trebati i više. Prema proceni Fiskalnog saveta, 2014. godinu bi,
ukoliko nastavimo istim tempom, mogli da završimo sa javnim dugom od oko 70%
BDP. Moja procena je da smo već davno prešli 70% jer se manipuliše sa visinom BDP.
Deficit je na rekordnom nivou i među najvišim u Evropi. U prvih sedam meseci 2014.
godine deficit je 9% veći u odnosu na isti period prethodne godine. U julu mesecu smo imali suficit, ali je on uglavnom rezultat smanjenja kapitalnih rashoda i rasta neporeskih prihoda. Republički deficit je do kraja
jula 109,8 milijardi dinara. Prema proceni Fiskalnog saveta,
deficit do kraja godine će preći 8% BDP.
Prihodi stagniraju uprkos povećanju gotovo svih poreskih
stopa. Tokom 2012. i 2013. godine povećane su stope PDV (viša stopa sa 18% na
20% i niža stopa sa 8% na 10% i 20%), zatim povećana je stopa poreza na dobit
(sa efektivnih oko 5% na 15% povećanjem nominalne stope sa 10 na 15 i ukidanjem
poreskog kredita za investitore). Povećane su sve akcize između 5% i 20%. Porez
na imovinu je drastično povećan i fizičkim i pravnim licima (u nekim
slučajevima i preko 100%). Uprkos tome, poreski prihodi su u 2013. godini
porasli u realnom iznosu (kada isključimo inflaciju) svega 3%, dok PDV realno
nije porastao (trebalo bi da je značajno porastao usled povećanja stopa,
ali...). U 2014. godini, u prvih sedam meseci, situacija je još lošija. Uprkos rastu niže
stope PDV i akciza, poreski prihodi su realno porasli svega oko 3%, dok je PDV realno opao (očekivao se rast od 8,5%). Posebno
je zabrinjavajuće kretanje prihoda od domaćeg PDV koje drastično pada i prvih sedam meseci
(čak 13% ili oko 20 mlrd dinara manje u odnosu na planirano Zakonom o budžetu
za 2014). Ogroman pad prihoda od domaćeg PDV ukazuje na teško stanje u kome se nalazi domaća privreda.
Rashodi zabrinjavajuće rastu uprkos najavljenim merama
štednje. U 2013. godini tekući rashodi rastu oko 2,3%, a u prvih sedam meseci
2014. nastavljaju da rastu za 7% u odnosu na isti period 2013. godine.
Rastu čak i rashodi za zaposlene uprkos realnom padu zarada u javnom sektoru i zabrani zapošljavanja. U
2013. godini rast mase plata iznosio je 4,8%, a u prvih sedam meseci ove godine
oko 1,2%. U prvih sedam meseci 2014. godini porasle
su i subvencije u odnosu na isti period prethodne godine za 27%.
Zabrinjavajući je i rast takozvanih neto budžetskih pozajmica (skrivene
subvencije Železari i drugim preduzećima u restrukturiranju) koje su porasle
čak 38% od početka godine u odnosu na isti period 2013. godine. Već pomenuti
rashodi za otplatu kamata rastu iz meseca u mesec i sada su
za 33% veći u odnosu na prvih sedam meseci prethodne godine.
Нема коментара:
Постави коментар