Pregled fiskalnih rezultata u prvoj polovini 2014. godine

Javni dug je u prvih šest meseci porastao za 520 miliona evra. U poređenju sa prethodnom godinom, to je sporiji trend. Međutim, kada se na to doda obaveza preuzimanja duga bivšeg JAT-a (koja još uvek nije realizovana) i krediti UAE za budžet i poljoprivredu (ratifikovano, a ne povučeno), taj rast je mnogo veći (oko 1,5 milijarde evra). Prema sadašnjem budžetu za 2014. godinu potrebno je još oko 2,5 milijarde evra dodatnog zaduženja kako bi se pokrili svi rashodi i izmirile obaveze po osnovu kredita. Ukoliko ne bude bilo oštrog rebalansa, verovatno i više. Prema proceni Fiskalnog saveta, 2014. godinu bi, ukoliko nastavimo istim tempom, mogli da završimo sa javnim dugom od oko 70% BDP.

 

Deficit nastavlja da raste. U prvih šest meseci ove godine deficit je za oko jednu četvrtinu veći u odnosu na isti period prethodne godine. Republički deficit je u junu bio 116,65 milijardi dinara. U junu mesecu je deficit bio manji u odnosu na jun 2013. godine za 50%, ali treba videti da li će se taj trend nastaviti i u narednim mesecima. Procene su da će deficit do kraja godine biti dosta veći od projektovanog.

 

Prihodi budžeta su u prvih šest meseci porasli nominalno za 6,7%, a poreski prihodi 5,5%. Međutim, gotovo čitav rast prihoda posledica je drastičnog rasta stope poreza na dobit (u realnom iznosu skoro 3 puta) i rasta dobiti nekih javnih preduzeća (Telekom). Prihodi po osnovu poreza na dobit porasli su tri puta. u junu mesecu. Prihodi po osnovu PDV i akciza su nominalno porasli, ali realno (uključujući inflaciju) su na nuli. Mada je jun mesec bio nešto bolji u odnosu na prvih pet meseci, opšti rezultat i dalje pokazuje trend realnog pada najvećih poreskih prihoda.

 

Rashodi nastavljaju da rastu uprkos najavljenim merama štednje. Ukupni izdaci budžeta su porasli u

prvih šest meseci za 9,3% u odnosu na isti period prošle godine. Najviše rastu rashodi za otplatu kamata, čak 40%, i dostižu nivo od čak 12,2% svih tekućih rashoda. Takođe, povećane su subvencije i budžetske pozajmice (kvazi subvencije) za trećinu. Veliki rast subvencija rezultat je odlaganja završetka procesa restrukturiranja državnih preduzeća i sve težeg položaja u kojima se ista nalaze (naročito Sartid).