Pre dva dana Srbija je doživela ogroman
„investicioni bum“. Neočekivano, efikasnom akcijom statističkih eksperata
„pronađene“ su investicije od oko 300 miliona evra. Ta činjenica nas je dovela
do čak pola milijardi investicija za samo pet meseci ove godine. Skidam kapu.
To u stvari potvrđuje čaršijske priče koje sam odavno čuo, ali nekako nisam
verovao, da investicija ima svuda, ispod svakog kamena. Samo ih nije lako naći.
Zato valjda i postoji Narodna banka Srbije čijem budnom oku nikad ništa ne
promakne. Pošto znam da monetarnu politiku ne vodi, konačno nađoh i svrhu
njenog postojanja.
Da krenemo iz početka. Pre dva
dana (sredina jula) usvojena je nova metodologija obračuna platnog bilansa, prema standardima
MMF,kako piše na sajtu NBS. To pozdravljam. Srbija ima veliki problem sa
statističkim izveštavanjem i svaki pomak ka usvajanju standarda je korak
napred. Novi Platni bilans je detaljniji, pregledniji, informativniji. Ali sam
takođe primetio da su SDI oko 375 miliona evra u prva četiri meseca. Bilo mi je
nešto čudno, pa otvorim prethodni Platni bilans, koji sam ranije skinuo sa sajta NBS, a
rađen po staroj metodologiji. Tamo lepo stoji u istom periodu jedva 200 miliona
evra investicija. Probam da nađem na sajtu poseban fajl gde se prate
investicije mesečno po zemljama odakle dolaze i po sektorima u koje su otišle,
ali nema ga više. Kažem sebi da se to verovatno tek radi, zatvorim sajt i odem
dalje.
Sve to ne bi bilo toliko čudno da juče ne pročitam izjavu Guvernera NBS da su investicije u prvih pet meseci ove godine oko 500 miliona evra. Shvatim da nije greška, nije metodološki propust, nego su stvarno stručnjaci za statistiku i platni bilans „pronašli“ investicije koje su nekako nestale u međuvremenu. Sakrile se. I to nije ništa čudno niti novo. Pre samo nekoliko meseci, sada već bivši ministar finansija Lazar Krstić, objasnio nam je na isti način porast broja zaposlenih u javnom sektoru. Rekao je tada da su ti zaposleni već bili tu, samo su ih oni tek sada "pronašli". Pa kad mogu da pronađu zaposlene, kažem ja sebi, što ne mogu po istoj logici da nađu i investicije.
Moje oduševljenje je bilo još veće kada sam video da su „pronašli“ dodatnih oko 500 miliona evra investicija u 2013. godini i oko 400 miliona evra u 2012. godini. Za 2011. godinu nema podatka, nisu ni tražili, verovatno. Da jesu, verujem da bi po istoj toj logici pronašli bar još 2 milijarde investicija u toj godini. Pa zar to nije pravi investicioni bum koji se u Srbiji desio u samo jednom danu? Prosto neverovatno.
Na kraju, kao u bajci o „Grdani“, neverovatne stvari postaju verovatne, zloće postaju dobrice, a svi srećni i zadovoljni. Guverner srećan jer ponosno može da kaže da će investicije dostići projektovanu cifru od milijardu evra ove godine. Vlada srećna jer može da odahne pošto će sad moći da „dokumentuje“ građanima kako će te investicije da otvore nova radna mesta, smanje deficit i javni dug. A i mi treba da budemo srećni, jer konačno možemo da poredimo naš platni bilans sa ostatkom sveta. Pa malo li je? Meni se pored svega toga u glavi vrti scena, koja podseća na film Tesna koža, u kojoj Branko Hinić (šef statistike NBS) ulazi u kabinet guvernera i kaže: "Jorgovanka, pronađene su naše investicije".
Нема коментара:
Постави коментар