понедељак, 21. јул 2014.

Porezi sve veći, a poreski prihodi padaju

Ovih dana sve su učestalije najave smanjenja plata i penzija kako bi se smanjio deficit budžeta koji rapidno raste. Stiče se utisak da je za veliki rast deficita u 2014. godini kriv rast rashoda. Istina, nije da nije u potpunost kriv, ali da li je najveći krivac, to je veliko pitanje.
 
Početkom 2013. godine povećana je stopa PDV sa 18% na 20% (dakle oko 11%). Projekcija je tada bila da će se po ovom osnovu dobiti dodatnih 34 milijarde dinara. U isto vreme povećane su gotovo sve akcize (10-15%), porez na dobit (sa 10% na 15%) i porez na dohodak (sa 10% na 15%). Ukupno je procenjeno da će se dobiti oko 78 milijardi dinara od svih tih povećanja. Međutim, epilog je potpuno drugačiji. Poreski prihodi u 2013. godini su bili manji za čak 114 milijardi dinara (oko 1,1 milijarda evra) u odnosu na one koji su bili projektovani Zakonom o budžetu. Sećam se dobro da je krajem 2012. godine Fiskalni savet upozoravao da su prihodi nerealno visoki, ali Mlađan Dinkić je prosto morao da „zatvori“ budžet. Siguran sam da ni u jednoj uređenoj državi, družina koja je promašila procenu poreskih prihoda za preko 15%, ne bi mogla više da se bavi tim poslom. Istina, već u julu je urađen novi budžet sa novom procenom poreskih prihoda, koja je sada podbacila „svega“ oko 40 milijardi dinara, ali to po meni ne umanjuje prethodni zaključak. Neozbiljno, neodgovorno i pomalo bahato.
 
Ministar je sredinom 2013. godine smenjen i doveden novi. Novi Ministar finansija je kao prvi korak uradio isto što i njegov prethodnik. Povećao je poreze. Tako je niža stopa PDV povećana sa 8% na 10%, a jednim delom i na 20%. Po tom osnovu je projektovan rast prihoda za 21,4 milijarde dinara. Povećane su i akcize na naftne derivate, a projektovan je i rast poreskih prihoda po osnovu borbe protiv sive ekonomije. Dodatno, ukinuti su neki poreski krediti investitorima čime je efektivna stopa poreza na dobit povećana za oko 50%. Međutim, prema mojoj proceni, u prvih šest meseci podbačaj na strani prihoda je oko 35 milijardi dinara, a do kraja godine će on biti bar još toliki. Dakle, oko 70 milijardi dinara manje po osnovu prihoda. Dakle, porezi rastu, a poreski prihodi opadaju. Pošto je Ministar finansija podneo ostavku nemam koga ni da okrivim za to. Novi ministar će verovatno reći "Ja ne znam, pitajte ove pre mene".
Da kratko rezimiram. Ove godine će deficit budžeta biti mnogo veći nego što je to projektovano i za to je glavni „krivac“ veliki pad prihoda budžeta. Ako je to tačno, a jeste, zašto onda samo smanjujemo rashode? Odgovor je jednostavan. Uvek je lakše rešavati posledicu nego uzrok. Ili barem deluje da je lakše. Na kraju se ispostavi da uzrok nastavi da postoji i pre ili kasnije ponovo dođe do velikih posledica. A zašto onda svi ekonomisti podržavaju nešto što nije rešenje. Pa verovatno zato što ne veruju Vladi da će sprovesti bilo koju dugoročniju meru, već traže rešenja koja će odmah dati uštede. Tako dolazimo do pomenutog smanjenja plata i penzija koje će se verovatno desiti na jesen. Do tada će nas ubeđivati da je to za naše dobro. Od kada je „naše“ i „njihovo“ ista stvar?

Нема коментара:

Постави коментар