Ko sve u Srbiji ne plaća porez?

Do skoro nije bilo moguće dati jednostavan odgovor na pitanje ko sve u Srbiji ne plaća obaveze prema državi. Međutim, u prethodnih nekoliko godina, počelo se sa objavljivanjem podataka o poreskim dužnicima, što je već neki pomak. Iako taj spisak ima svojih nedostataka (npr. ne vidi se koliko je star neki dug, da li raste ili opada i sl.) on nam daje dokaz o potpunom rasulu u srpskim javnim finansijama. Šta smo saznali?

Saznali smo da postoje „uspešni“ biznismeni čija preduzeća duguju milijarde dinara za poreze. Kako uspešni, pitaće neko, ako ne plaćaju porez? Tako lepo. Oni su među najbogatijim Srbima, baškare se u jahtama i privatnim avionima, imaju nekretnine svuda po svetu, normalno rade, a opet, duguju za porez. U nekoj uređenoj zemlji Evrope ili Amerike, ti ljudi bi bili među prvima na listi traženih kriminalaca, ali u Srbiji su „uspešni biznismeni“. I posle neka neko kaže da Srbija nije zemlja iz bajke.

Ipak, nisu samo oni poreski dužnici. Mislim, jesu na papiru, ali postoje još neke kategorije koje nisu na tom "papiru". Prvi na listi, su po meni muzičari. Dok se sportisti dovijaju i sele u poreske rajeve da ne bi platili porez, muzičari u Srbiji već žive u „poreskom raju“. Kada ste čuli da je bilo koji pevač u Srbiji platio 20% poreza posle održanog koncerta u zemlji ili inostranstvu? Ja nikad. Možda nisam dobro obavešten, ali pre da je Poreska uprava ta koja nije dobro obaveštena. Ili ih jednostavno baš briga. „Slađe“ im da zatvaraju preduzetničke radnje za 52 dinara viška u kasi. Slažem se da kod muzičara stvar često nije jednostrana i da ima onih koji bi verovatno platili porez, ali ne mogu da dobiju ugovor od poslodavca. Bez ugovora, ne mogu da plate porez. Ovakav problem bi onda morao da se reši na izvoru, kod poslodavca, ne kod izvođača.

Ni advokati nisu u mnogo „lošijem“ položaju. Oni, istina, plaćaju neki porez, paušalni, ali to je daleko od realnog poreza koji treba da plate. Iako u jednoj prosečnog advokatskoj kancelariji u Beogradu „dobar dan“ košta 10.000 din, nisam ih nešto viđao na listama obveznika godišnjeg poreza na dohodak. Slažem se da je paušalni porez u ove godine značajno povećan, slažem se da će to verovatno ubiti male advokate, ali zato ovi veliki i dalje srećno trljaju ruke. Lično mislim da je tema (ne)uvođenja fiskalnih kasa advokatima, jedna od retkih tema oko koje se vrlo lako dogovore i vlast i opozicija. Eh, da je i za druge stvari tako sad bismo bili Švajcarska. U sličnoj situaciji su i privatni lekari, stomatolozi i svi oni koji paušalno plaćaju porez, a realno je pretpostaviti da ostvaruju visoke prihode.

Pored navedenih kategorija, postoji jedan segment u kome se samo u Beogradu godišnje okreće od 100 do 150 miliona evra, a ne plaća se porez. To je izdavanje stanova. Stanari plaćaju zakupnine koje su u proseku oko 250 evra mesečno i te pare idu direktno u džepove vlasnika, bez plaćanja poreza. Moram da priznam da je Mlađan Dinkić pre dve godine dobro identifikovao ovaj problem i probao da ga reši kroz porez na imovinu, ali mu vladajuća koalicija (SNS i SPS) nije dala da to sprovede. Ova pojava postoji svuda u Srbiji, ali je u Beogradu najmasovnija i najviše se para okreće.

Sledeći segment velikih neplatiša državnih obaveza su fizička i pravna lica koja ne plaćaju svoje obaveze prema javnim i komunalnim preduzećima. Ne vidim zašto Infostan ili EPS, na primer, ne bi kvartalno objavljivali liste svojih najvećih dužnika. Samo s vremena na vreme saznamo za ovu pojavu kada čujemo da su neki dugovi otpisani, ali ko duguje i koliko, nikada ne saznamo. Jedino što nam posle takve vesti ostaje je gorak ukus saznanja da smo budale mi što redovno plaćamo komunalije, jer neplatišama na kraju otpišu deo duga, a za ostatak dobiju popust ako plate. Pa ko je ovde lud?

Siguran sam da sam nekog izostavio sa ovog spiska. Međutim, cilj i nije bio da ih sve identifikujem, već da ukažem na probleme koji postoje u obuhvatu fiskalnog sistema i negativnim posledicama toga. Prva negativna posledica su manji poreski prihodi od onih koji su realno mogući. Manji prihodi povlače za sobom rast poreza, koji ponovo udaraju samo na one obveznike koje plaćaju iste. Kada rast poreza ne može da nadoknadi gubitke u budžetu (što se desilo u zadnje dve godine), ide se na smanjenje rashoda. Tako dolazimo do smanjenja plata i penzija koje se najavljuje na jesen. Udri po sirotinji kad ne možeš već po ovima koji ne plaćaju porez.

Druga velika negativna posledica je podsticanje sive ekonomije. Velika količina gotovog novca kruži paralelnim (nelegalnim) monetarnim kanalima kroz sistem. Ti tokovi se nigde ne evidentiraju niti se na iste plaća porez. Stanarinu koju neka osoba „A“ plati u kešu, stanodavac potroši da plati advokatu spor, opet u kešu. Advokat ode kod zubara i plati uslugu u kešu, a zubar ode na pijacu i kupi kućnu hemiju koju je osoba „A“ donela ne plativši porez, iz mađarske. Osoba „A“ ponovo sa tim gotovim novcem plati stan i tako u krug. Država gubi na porezima, a mi na lošim javnim uslugama jer nema dovoljno para da budu bolje. A kakve li će tek biti kad im smanje platu na jesen?